Autor: Krešo Horvatić

Tranzistorsko automobilsko elektronsko paljenje II deo

Osnovni aktivni element elektronskog paljenja TEP101 je tranzistor BOSCH1012 u čijem su metalnom kućištu TO-3 integrisana dva NPN tranzistora u darlington-spoju, zaštitna dioda i dva otpornika. Od standardnog kućIšta TO-3, ovo se razlikuje po tome što pored dva izolovana izvoda (baza i emiter) ima i treći (kolektorski), direktno spojen na metalni oklop tranzistora. Sva tri izvoda imaju oko 5 do 6 puta veći poprečni presek od uobičajenih što omogućava kvalitetnu elektromehaničku vezu tranzistora sa štampanom pločom.

Za konstruktore koji nisu u mogućnosti da nabave BOSCH1012, navodimo oznake nekoliko darlington tranzistora koji bi mogli biti alternativa predloženom: BU323, BU920, BU921, BU922, BUV37B (u TOP3), BUW29, BUW81, BUX37, MJ10012, MJ10013, MJ10014, TIP662, TIP665, 2SD683, 2SD685.PNP tranzistor 2N4033 smešten je u standardno metalno kućište TO-39, prikazano na slici desno. Umesto originalnog 2N4033, u pobudni stepen elektronskog paljenja može se ugraditi jedan od sledećih ekvivalentnih tranzistora: BC160, BC161, BC287, ON607, 2N2905 ili sličan.
U kućištu SOD-57 je brza dioda BYX84, ekvivalentna sa BY226, BY227, BY399 ili BYW54 , dok kućište DO-34 imaju zener-diode, zamenljive sa svim ekvivalentnim tipovima minimalne nazivne snage 1,3W.

Montaža elektronike u kutiju

Postavljanjem i zalemljavanjem svih sastavnih delova na štampanu pločicu, dobili smo gotov modul tranzistorskog paljenja. Poslednja etapa izrade uređaja je smeštanje modula u odgovarajuće kućište, odnosno kutiju izrađenu od metala ili nekog izolacionog materijala. Postupak montiranja gotovog modula biće najbrži i najjednostavniji ukoliko za tu svrhu upotrebimo plastičnu kutiju. U tom slučaju otpada rešavanje problema izolacije hladnjaka i provodnih kablova od metalnog kućišta kao i zaštite od prodora vlage u uređaj.Mi smo odabrali kutiju od plastike dimenzija 120x85x58 mm koja se sastoji iz dva dela. U veći deo postavlja se gotov modul, čiji se hladnjak za kutiju učvršćuje zavrtnjem za metal i širom podloškom. Ovaj zahvat još jednostavnije se može obaviti pomoću pištolja sa tečnom plastikom. Na delu kutije u koji smo montirali modul, turpijom se pravi urez za prolaz četvorostrukog trakastog kabla. Sa spoljne strane ovog dela kutije, poželjno je postaviti nalepnicu sa oznakama pojedinih provodnika (po redosledu ili boji). Priloženi nacrt nalepnice možete fotokopirati, iseći i zalepiti na kutiju pomoću univerzalnog lepka.Na poklopcu, tj. manjem delu kutije, montiraju se ušice ili držači pomoću kojih će se kompletan uređaj pričvrstiti na pogodno mesto motorskog prostora automobila. Obod po-klopca se, u cilju hermetizacije, premazuje tanjim slojem univerzalnog lepka, a zatim se zavrtnjima učvršćuje za glavni deo kutije. Prilikom sklapanja kutije treba obratiti pažnju da trakasti kabl ostane u napravljenom urezu.

Osnovne komponente klasičnog elektronskog paljenja

Pre nego što pristupimo ugradnji, upoznaćemo se sa osnovnim delovima koji ulaze u sastav klasičnog automobilskog paljenja, a to su bobina, razvodnik paljenja, platine i svećice.
Bobina ima zadatak da transformiše niskonaponski impuls iz primarnog dela u visokonaponski (VN) na svom sekundaru. Ona je smeštena u metalnom kućištu oblika valjka u čiju jednu osnovu je uglavljena izolaciona bakelitna kapa sa tri priključka. Središni, konusno izvučen deo bakelitne kape služI za smeštanje visokonaponskog kabla za vezu sa centralnim VN priključkom razvodnika paljenja. U podnožju bakelitne kape su priključci označeni sa 1 i +B (ili +15), od kojih je prvi predviđen za vezu sa platinama, a drugi je, preko kontakt brave, spojen na + pol akumulatora. Pomoću metalnog nosača bobina je fiksirana zavrtnjima na pogodno mesto u blizini razvodnika.
Uloga razvodnika paljenja je višestruka. Njegova osovina je mehanički sinhronizovana sa radilicom motora i deluje u odgovarajućim vremenskim intervalima na platine, a istovremeno preko razvodne ruke (u razvodnoj kapi) distribuira visokonaponske impulse ka svećicama.
Platine su u sklopu razvodnika paljenja. Prilikom njihovog otvaranja doIazi do pojave električnog luka što pri eksploataciji dovodi do bržeg trošenja kontakata. U cilju smanjenja i eliminacije ove pojave, kontakti platina su premošćeni zaštitnim kondenzatorom.
Svećica je završni deo sistema paljenja u automobilu i smeštena je u bloku, a njene elektrode u cilindru motora. Za svaki cilindar predviđena je jedna svećica, tako da njihov broj zavisi od konkretnog modela motora. Jedan kraj svećice povezan je VN kablom sa razvodnikom paljenja, a na drugom kraju (elektrodama) se u odgovarajućem trenutku formira varnica koja pali benzinsku smešu u cilindru.

Ugrađivanje tranzistorskog paljenja u automobil

Pre ugradnje uređaja treba očistiti i podesiti platine na propisani razmak, a ukoliko su već dotrajale zameniti ih novim. Takozvani fiber platina poželjno je podmazati, jer ugradnjom elektronskog paljenja njihova trajnost zavisi isključivo od trošenja fibera, pošto su platinska dugmad (kontakti platina) ubuduće izuzeta od deformacija. Elektrode svećica, ako su stare, mogu se očistiti brusnim papirom, a zazor među njima preporučljivo je povećati na 1 mm. Poželjno je visokonaponske kablove, ukoliko su grafitni, zameniti običnim žičanim, a ova preporuka važi bez obzira na činjenicu da li se u automobil ugrađuje ele-ktronsko paljenje. Zaštitni kondenzator (na razvodniku paljenja) gubi svoju dosadašnju funkciju pa se može skinuti ili odspojiti sa kontakta platina. Međutim, mnogo je je-dnostavnije da kondenzator ostane na svom mestu, jer se time skraćuje vreme ugradnje paljenja, a svi pozitivni efekti ostaju nenarušeni.

Nakon obavljanja navedenih pripremnih radnji, pristupamo samoj ugradnji:

A. Uredaj se postavlja u blizini bobine, ali što dalje od neposrednih izvora toplote.

Izgled sistema sa ugrađenim elektronskim paljenjem

B. Obratimo pažnju na kabl koji povezuje bobinu   (priključak sa oznakom “1”) i platine (priključak se nalazi na razvodniku paljenja). Potrebno je da presečemo ovaj kabl na dužini od oko 3 do 5 cm od priključka obeleženog sa “1”. Novodobijeni kraj kabla koji je vezan za priključak “1” bobine, pomoću jednodelne luster-kleme, spajamo sa provodnikom “1” elektronskog paljenja.
C. Na onaj kraj kabla koji ide ka kontaktu platina, takođe koristeći jednodelnu luster-klemu, nadovežemo provodnik elektronskog paljenja koji je označen sa “Pt”.
D. Drugi priključak bobine nosi oznaku “+15”, “+B” ili samo “+”. Sa tog priključka ništa ne skidamo već samo dodajemo provodnik uredaja obeležen sa “+15”.
E. Preostali provodnik elektronskog paljenja, označen sa “ “ treba dobro vezati za masu (šasiju) vozila, a ceo uređaj pričvrstiti na pogodnom mestu, vodeći računa o napomeni pod tačkom “A”.
F. Startujte motor. Možete odmah primetiti da on mnogo mirnije radi. Ta konstatacija omogućava da smanjite tzv. ler-gas i time utišate motor.
G. A sada možete krenuti u prvu probnu štedljivu vožnju.
Srećan put !

Prednosti elektronskog u odnosu na klasično paljenje

Iako se već u probnoj vožnji mogu konstatovati očigledna poboljšanja kod svih tipova automobila, može se reći da su pozitivni efekti ugradnje tranzistorskog elektronskog pa-ljenja izraženiji kod vozila starijih godišta proizvodnje. Navodimo, u deset tačaka, prednosti koje ugrađeni ele-ktronski uređaj obezbeđuje u eksploataciji automobila:

1. Smanjena potrošnja goriva zbog potpunijeg sagorevanja benzina pošto nema bespovratnog gubitka benzinske smeše.

2. Povećana snaga motora što je razumljivo s obzirom da utrošena količina benzina potpuno sagori, odnosno razvija najveći energetski efekat.

3. Povećana elastičnost motora podrazumeva vožnju u višem stepenu prenosa. Primera radi, na mestima gde smo vozili drugom možemo voziti trećom brzinom ili gde smo išli trećom možemo koristiti četvrtu, a da motor pri tom neće ispoljavati znake opterećenja (trzanje, trokiranje).

4. Bolje ubrzanje proizilazi iz činjenice da je povećana snaga i elastičnost motora. Time se postiže brži start vozila ne samo iz mesta već i prilikom preticanja. i obrnuto, povećava se efikasnost pri kočenju motorom.

5. Pravilniji i mirniji rad motora. Pri klasičnom paljenju i najbolje podešene platine od 100 okidanja bar 10 puta zataje i ne proizvedu varnicu na svećici. Ovo je naročito izraženo pri velikom broju obrtaja motora, kada pomenuta tromost platina dolazi do punog izražaja. Elektronsko pa-ljenje eliminiše ove nedostatke jer su u ovom slučaju brzina i preciznost okidanja praktično idealne.

6. Sigurnije paljenje u zimskim uslovima. Pri malom broju obrtaja (kad startujemo motor) takođe dolazi do izražaja tromost platina što slabi indukciju u bobini i drastično smanjuje energiju varnice na svećici. Ovaj nedostatak još je izraženiji zbog smanjenja snage akumulatora u uslovima niskih temperatura. Nasuprot tome, ele-ktronsko paljenje deluje trenutno, pa nije od značaja brzina otvaranja platina i snaga akumulatora. Dovoljno je da akumulator ima dovoljno struje da zavergla motor.

7. Kraće zagrevanje motora. Potpuno sagorevanje benzina u stublinama motora omogućava skraćeno vreme po-stizanja radne temperature u svim vremenskim uslovima. Samim tim kraće koristimo sauh, što dodatno štedi gorivo.

8. Do pet puta duži vek trajanja platina. Za razliku od klasičnog paljenja, kada platine trpe struju i do 8 ampera, kod elektronskog paljenja struja je oko sto puta manja. Radi toga kontakti platina ne nagorevaju, tj. produžava im se vek trajanja.

9. Više od pet puta duže trajanje svećica. Povećana energija varnice elektronskog paljenja garantuje da će svećice, koje smo ranije bacali kao neupotrebljive, još uvek dobro i dugo raditi. Takođe, čađ i ulje na elektrodama svećića potpuno sagorevaju te ih nije potrebno čistiti (šmirglati) i time ih trošiti.

10. Veća maksimalna brzina. Ovom prilikom nije potrebno naglašavati da navedene prednosti elektronskog paljenja omogućavaju brže kretanje vozila od onog koje je imalo pri klasičnom paljenju.

Ovo elektronsko paljenje testirano je na vozilima marke “FlAT”, “LADA”, “ZASTAVA”, “FOLKSVAGEN”, “FORD”, “VOLVO”, “RENO”, “PEŽO”, “SPAČEK”, “126 P”, “VARTBURG” (sa tri uređaja) i pokazalo je inzvaredne rezultate.

Pročitajte više o ovoj temi

Tranzistorsko automobilsko elektronsko paljenje I deo

C o p y r i g h t  1998 mikroElektronika. All Right Reserved. Za sva pitanja obratite se redakciji