Pretvorite analogno u gotovinu ili kako sam se
takmičio...
Posećujući sajtove raznih firmi koje se bave
proizvodnjom elektronskih komponenti naišao sam na sajt Texas Instruments-a. U oči mi je
upao pravougaonik u kome je trepereo tekst: “Convert Analog to Cash – TI $60,000
Analog Design Challenge “ . Zaintrigirao me je taj naslov pa sam hteo nešto više da
saznam o tome , i evo šta sam saznao
Ovo takmičenje organizuje Texas Instruments zajedno sa sponzorima. Ukupan fond nagra-da
je 60 000 dolara, od čega je za prvu nagradu izdvojeno 5000 dolara. Nisu sve nagrade u
gotovini; većina nagrada su razvojni sistemi, komponente, knjige, softver.
šta sam prvo uradio?
Kako bi svaki potencijalni učesnik mogao da stekne predstavu o tome šta i kako treba da
radi, organizator šalje Challenge Kit. Potrebno je samo ispuniti svoje podatke u za to
namenjeno mesto. Kit bi, po njihovim rečima, trebao da sadrži CD ROM sa podacima o
komponentama TI-a, pravila i odredbe takmičenja, prijavu, objašnjenje kako da poručite
besplatne uzorke i još mnogo toga. Tu sam zagrizao na udicu, i ostavio svoje
podatke.
Sledeći korak?
Posle nepune dve nedelja dobijam paket od TI-a. Paket je dosta veliki (300 x 270 x 50
milimetara, naravno). Po otvaranju kutije nailazim na još jednu u njoj. Prva pomisao mi
je bila da je to nova varijanta onih ruskih lutkica koje se pakuju jedna u drugu (i tako
jedno 5-6 komada) ali nije. Kutija jeste bila velika, s obzirom da je u njoj bio samo
jedan CD. Do duše bilo je tu i još nekoliko papira i to: detaljno objašnjenje šta
trebam da radim da bih učestvovao na takmičenju, adresiran koverat kojim bih trebao da
pošaljem sve što je potrebno za takmičenje i nešto propagandnog materijala za
pretplatu na neke elektronske i “klasične” časopise u izdanju TI-a.
Koje su propozicije takmičenja?
Organizator traži elektronski dizajn koji se može primeniti u svakodnevnom životu.
Rešenje treba da bude inventivno, da po-kaže pravilan pristup problemu i da bude
urađeno postojećim komponentama. U aplikaciji nije neophodno da se koriste komponente
TI-a, mada se njihovim ko-rišćenjem dobijaju dodatni poeni. Hipotetičke i misteriozne
komponente nisu dozvoljene. Aplikacija nije ograničena oblašću primene. Neke od oblasti
su: A/D konverzija, D/A konverzija, komunikacija podataka velikim brzinama, audio i video
tehnika, multimedija, disk drajv sistemi, sistemi niskog napona (low-voltage systems),
akvizicija podataka... Aplikacija može biti samostalna ili podsistem . Ona može da bude
potpuno novo rešenje a može da bude inovacija već postojećeg.
Šta sve prijava treba da sadrži?
Da bi prijava bila kompletna i da bi samim tim postala predmet ocenjivanja žirija treba
da sadrži šest elemenata precizno navedenih u propratnom materijalu Challenge Kit-a.
1.)Opšti opis aplikacije, maksimalne dužine do tristotine reči.
2.)Kratak opis aplikacije, maksimalne dužine pedeset reči. Ovaj tekst bi bio objavljen u
slučaju da aplikacija pobedi na takmičenju. Ovo mi je stvarno bilo teško da napišem.
Pa to je samo tri reda! Kako mogu sa tako malo reči da opišem rad svog uređaja? Ipak,
uspeo sam nekako da ga ‘sabijem” na pedeset i sedam reči bez naslova.
3.)Lista upotrebljenih integrisanih kola.
4.)Detaljan opis koji sadrži potrebne informacije da se taj uređaj sagradi, sa
objašnjenjem specifičnih osobina i jedinstvenih karakteristika.
5.)Šema, blok dijagram ili skica
6.)Ispunjena prijava sa potpisom i datumom.
Kako poslati prijavu?
Postoje dva načina da se pošalje prijava. Prvi je regularnom poštom u koverti koja se
dobija u Challenge Kit-u ili ele-ktronskom poštom na adresu gjoerger@cmp.com . Prijava mora da stigne do 1 marta
1999.
Šta sad?
Sada mi ostaje da čekam izvlačenje. Objavljivanje rezultata je 19. aprila ove godine.
Projekat uređaja sa kojim učestvujem na takmičenju će biti objavljen u nekom od
narednih brojeva .
|
