|
NIZOVI
Nizovi su kolekcije
podataka istog tipa koji se nalaze na uzastopnim memorijskim lokacijama.
Deklaracija niza se prepoznaje po uglastim zagradama. Sledi deklaracija
pet nizova:
extern int niz1[];
short niz2[10];
float niz3[40];
char niz4[]={“Ovo je tekst.”};
float niz5[]={“2.11, 3.2, 4.44, 5,01, 1.001};
Gornje deklaracije mogu
poslužiti da se uoči sledeće:
-
Svaki niz ima svoje ime
- nizX gde je X=1,2,3,4 ili 5. Jos je bolje ime niza odabrati tako
da asocira na značenje promenljivih, npr. temperatura, brzina,
pritisak itd.
-
Ispred imena niza se
nalazi tip podatka (int, float, itd.) koji sadrži niz. Svi članovi
niza su istog tipa.
-
U uglastim zagradam može
i ne mora biti naveden broj članova niza. Ako se ne navede broj članova
niza onda je neophodno izvršiti inicijalizaciju istovremeno sa
deklaracijom (niz4 i niz 5).
-
Ključna reč extern
ispred niz1 označava da je niz1 deklarisan u nekom drugom fajlu pa
je za kompajliranje dovoljno navesti samo tip podataka, ime niza i
zatvorene uglaste zagrade koje označavaju da navedeno ime
predstavlja niz.
-
Posebnu pažnju treba
posvetiti stringovima. String je specijalan slučaj niza. Kada se
stvara string u C-u praktično se kreira niz karaktera. Zadnji
karakter u nizu je uvek NULL (‘\0’). Ovo je neophodno da bi C
prepoznao da se radi o stringu. Iako se u nizu niz4 vidi 13
karaktera, postoji i poslednji četrnaesti NULL ili nula. O ovoj činjenici
programer mora voditi računa kada kreira string. Tada on sam mora
postaviti NULL na kraj niza kako bi kompajler taj niz protumačio
kao string.
Pojedinačnom članu niza
se pristupa preko indeksa. Indeks je nenegativan ceo broj koji nije veci
od veličine niza. U gornjem primeru je niz4[1]=’v’ dok je
niz5[0]=2.11. Ovde su indeksi 1 i 0 korišćeni da bi se pristupilo članovima
nizova niz4 i niz5 respektivno. Dakle, indeks je “smernica” koji nam
omogućava da nešto upišemo na određeno mesto u nizu, ili da očitamo
podatak iz niza koji se nalazi na određenom mestu - koje definiše
indeks.
| Pročitajte
više o ovoj temi |
|
|
|
