|
|
|
|
|
| Tema broja | |
|
OSVRT NA NOVE KONCEPTE U RAZVOJU INDUSTRIJSKIH RAČUNARSKIH SISTEMA U radu je, na bazi prospektne i kataloške dokumentacije i stručnih časopisa SIEMENS-a iz ove godine, napravljen pregled trendova u razvoju i primeni industrijskih računarskih upravljačkih sistema. Akcenat je s jedne strane na funkcionalnoj integraciji sistema ali na modularnom principu, a na drugoj na sve većoj hardverskoj decentralizaciji upravljačkih funkcija. Osim toga su pomenuti i Internet u automatizaciji, PC kao upravljački sistem kao i druge zanimljivosti u ovoj oblasti. U svim oblastima industrije, zahtevi kupaca i tipovi proizvoda se menjaju sve brže, što od kompanija zahteva veliku fleksibilnost. Trend je just-in-time proizvodnja, radi sma-njenja troškova zaliha i smanjenja tzv. rizika aktuelnosti proizvoda. Dizajn sistema za automatizaciju proizvodnje u tim uslovima ima veliki značaj. Sve više do izražaja dolaze zahtevi da se može izvršiti brza promena proizvodnog programa, da se olakša dijagnostika i smanje zastoji, ili da se izvrše nadogradnje bez komplikovanih izmena koncepcije postojećih sistema. Totalno integrisana automatizacija Stari koncept pojedinačnih “ostrva” koja su međusobno povezana, u dizajniranju novih postrojenja se odbacuje. Kompletan sistem automatizacije do sada je zapravo značio da je u fabrici mnoštvo proizvoda različitih firmi, programiranih različitim sistemskim softverima, koji su iz nužde fizički i funkcionalno povezani, ali nizom različitih, često specijalno prilagođenih protokola, snopovima kablova koji uvek predstavljaju slabu tačku, sa svaki put iznova definisanim i isprepletanim listama ulazno-izlaznih varijabli, što sve zajedno čini inženjerski ekvivalenat za opšti haos. je revolucionarno nov koncept koji forsira SIEMENS, tzv. filozofija TOTALNO INTEGRISANE AUTOMATIZACIJE, termin koji je SIEMENS prvi put prezentirao u Roterdamu, u novembru 1996. godine. Ideja je da se komple-tna automatizacija celokupnog postrojenja izvede integralno sa hardverskim i softverskim modularnim komponentama jednog sistema, u ovom slučaju SIMATIC-a. Da bi se istakla kompatibilnost, tj. jedinstvenost u konfiguraciji, obradi podataka i komunikaciji, pojmom SIMATIC, koji je do sada bio sinonim za u svetu najviše zastupljen industrijski programabilni logički kontroler - PLC (28% učešća u svetu), obuhvaćene su i ostale tipične komponente jednog sistema za upravljanje industrijskim procesom. U TOTALNO INTEGRISANU AUTOMATIZACIJU spadaju tako:
Jezgro TOTALNO INTEGRISANE AUTOMATIZACIJE je softver. Kompletan savremen industrijski softver pre svega mora da bude u skladu sa svetskim standardima (SIEMENS-ov industrijski softver zadovoljava npr. IEC 1131 i DIN EN 6.1131-3, a SIEMENS je i član udruženja PLCopen). Na raspolaganju su najpre standardni programski alati (naravno pod Windows 95) STEP7, STEP7 mini i STEP7 micro. Oni omogućavaju kompletno programiranje, pre svega u vidu ladder dijagrama – koji najviše odgovaraju načinu funkcionisanja programabilnih kontrolera, ili pak u vidu statement listi (nivo blizak asembleru) itd. Ali, ono što štedi inženjersko vreme i napor, i omogućava korisniku da se koncentriše zaista na projektni zadatak, jesu inženjerski alati. Oni “govore” inženjerskim jezikom, pomoću njih se program smanjuje i čini preglednijim, olakšava se testiranje i puštanje u rad. Čitav spektar alata (viši programski jezici za programere, grafički jezici za tehnologe i razni drugi alati za dijagnozu, izradu dokumentacije isl) daje softveru istu onu skaliranost (diskretizovano povećanje performansi), kakvu inače hardver već poseduje, tako da kupac može da odabere tačno ono što mu treba, i time postigne najbolji odnos cena/performanse. Tako se npr. pojedini funkcionalni blokovi mogu isprogramirati pomoću SCL (Structured Controled Language), pascal orijentisanim višim programskim jezikom, optimizovanim za industrijske PLC-ove. Dalje se ti blokovi mogu elegantno i jednostavno (mišem) povezivati pomoću programskog paketa CFC (Continuous Function Chart), koji je tipičan primer objektno orijentisanog jezika pogodnog za kontinualne procese. Moguće je i ubacivanje blokova drugih proizvođača. Ukoliko blokove treba povezati, ali sa enable uslovima, onda je pogodniji SFC (Sequential Function Chart). Kompleksni procesi se pomoću paketa S7-GRAPH i S7-HiGRAPH opisuju umesto da se programiraju! Na raspolaganju su i DOCPRO - paket za izradu dokumentacije, kao i softver HARDPRO sa tzv. I/O MANAGER-om, za elegantnu, brzu i pouzdanu izradu kompletne elektroinstalacije, od pojedinačnih razvodnih ormana i mašina, do kompletnih postrojenja. Najzad, tu je i run-time softver, koji predstavlja niz već programiranih (hardverski uslovljenih ili opštenamenskih) rešenja, koja se onda povezuju iz korisničkog programa. Kod SIEMENS-a to su npr. PID-Control (svaki SIMATIC S7 kontroler već poseduje PID naredbu, ali ovaj softver donosi dodatni komfor i olakšava optimizaciju regulatora), zatim Fuzzy Control itd. Baza podataka i lista U/I varijabli se pravi jednom i prepoznaju je i koriste svi učesnici (zaboravite mnogostruke uporedne liste podataka), kopnfigurisanje hardvera i programiranje PLC-ova vrši se sa jedne inženjerske stanice, preko raznih komunikacionih magistrala. Kompletna komunikacija se definiše jednostavno, u vidu tabela “ko sa kim”, i to na hardverskoj bazi i protokolima koji su svetski standard. Može se dakle generalno govoriti o u svetu automatizacije jedinstvenoj transparentnosti u softveru, komunikaciji i managementu podataka. SIEMENS nudi od prošle godine i novi sistem PCS7 za vođenje procesa, koji, kao član familije TOTALNO INTEGRISANE AUTOMATIZACIJE, obuhvata sve prethodno pomenute hardverske i softverske komponente. Sistem je naročito pogodan kod batch procesa, sa puno receptura, u hemiji, industriji hrane, petrohemiji itd, i može se hardverski, softverski pa i tehnološki prilagoditi svakoj aplikaciji (izbegnut je tzv. oversizing – ugradnja komponenti koje premašuju zahteve, po performansama, ali i ceni). Sistem nudi naravno niz tehnoloških funkcionalnih blokova, kao i biblioteku funkcionalnih modula specijalno prilagođenih sistemu za vođenje kompletnog procesa (integrisane statističke obrade podataka, manipulisanje recepturama isl.). Za manje procese (tipično 20 regulacionih krugova, 30 ventila i 10 motora, preporučuje se PCS7 Compact, na PC platformi. Industrijske komunikacije Mnogo je faktora koji utiču na izbor računarske mreže za prenos podataka u industrijskom okruženju. Razmotrimo kako izgleda tzv. piramida automatizacije, koji su nivoi kompleksnosti, oprema koja se priključuje, zahtevi i rešenja:koje treba uzeti u obzir pri izboru računarske mreže su i:
SIEMENS-ova oprema u potpunosti podržava navedene tipove komunikacija, i otvorena je za vezu sa sistemima drugih proizvođača, u skladu sa ISO layer modelom. SIEMENS je i član tzv. OPC Fondacije (OLE – Object Linking and Embedding for Process Control), čiji je cilj da se definiše otvoreni interfejs za razmenu podataka između sistema različitih proizvođača u domenu automatizacije i procesnog upravljanja, baziran na Microsoft-ovom OLE/COM i DCOM mehanizmu. Time će posebno biti olakšan pristup SCADA (Supervision Control and Data Acquisition System) i data management sistema na PC platformi raznim upravljačkim sistemima. Princip je zasnovan na Server-Client principu, pri čemu OLE server gene-riše objekte, editira ih i formatira, a OLE client onda preuzima te objekte, povezuje ih i prikazuje, te se tako informacije iz jednog programa lako povezuju i prikazuju u nekoj drugoj aplikaciji. računarska, smart merno-regulaciona, inteligentna niskonapo-nska oprema i elektromotorni pogoni, povezuju se jednim kablom po celoj fabrici. Na PROFIBUS se od SIEMENS-ove opreme može priključiti: HMI uređaji (WINCC, COROS), PLC-ovi S5, S7 C7 i M7, CNC-ovi SINUMERIK, operatorski paneli, regulatori DC motora SIMADYN i SIMOREG, stand-alone regulatori SIPART, uređaji za programiranje, regulatori AC motora SIMOVERT i MICRO/MIDI MASTER, decentralne periferije itd, a zatim i preko DP/AS linka raznovrsna niskonaponska oprema nove generacije SIRIUS ili pak logički modul LOGO! Razni linkovi i bridge-ovi za prenos sa jedne mreže na drugu, počev od DP/ASi ili DP/PA pa do WAN (Wide Area Network ) gate-ova, kao i raznovrsni konvertori, multiplekseri itd. omogućavaju da se uvek napravi optimalna konfiguracija. Decentralizacija periferije Činjenica je da se u razvijenim zemljama sve više koristi koncept decentralnih periferija, bolje rečeno to je pravi hit. Svaka konfiguracija tog tipa nosi niz prednosti, pre svega u fleksibilnosti pri projektovanju i kasnijoj dogradnji, zatim u pouzdanosti, uštedi kablova i prateće opreme, lakšoj–centralizovanoj lokalizaciji kvarova isl. Dakle, na jednom mestu je procesor i par kartica, a sami U/I moduli su u blizini objekta upravljanja (ako treba i u Ex ili u robustnoj verziji-otpornoj na vodu i prašinu). Postoje i kartice koje omogućavaju redundantan pristup PROFIBUS DP mreži (dva slave priključna modula naime međusobno proveravaju stanje, i po određenom algoritmu se određuje preko koga će se odvijati komunikacija). Interesantno je da se decentralne periferije sve više rade kao nezavisne od ostale opreme, u smislu da se mogu kombinovati procesori jednih proizvođača i U/I kartice drugih. Programiranje decentralnih periferija je sastavni deo SIMATIC baznog razvojnog paketa STEP7, i nije neophodan nikakav dodatni softver. Na slici desno je prikazan izgled nekoliko tipova SIEMENS-ovih decentralnih periferija (SIMATIC ET 200 M, B, L C, X idr.). Dalja decentralizacija upravljačkih funkcija, postiže se pomoću inteligentne pe-riferijske opreme. Kao primer navodimo SIEMENS-ov novi univerzalni logički modul sa digitalnim U/I pod imenom LOGO!. Iako je prvenstveno namenjen za autonomnu primenu u svim oblastima elektrotehnike, i za njega se osim lokalnog upravljanja, može naći mesto i u kompletnoj automatizaciji postrojenja, pre svega za prethodnu obradu i pripremu digitalnih ulazno-izlaznih signala, kao i učesnika na ASi Bus-u. Čak i jedan tako jednostavan (i jeftin) modul može se isprogramirati pomoću običnog personalnog računara (a ni to nije neophodno, jer LOGO! poseduje integrisane tastere i displej). Internet u automatizaciji Internet je, kao već priznata globalna svetska mreža za razmenu informacija, postao interesantan i u domenu automatizacije. Pre svega kao medijum za reklamu, ali i za aktivnu, obostranu razmenu tehničkih podataka i iskustava, za tehničku podršku, slanje tehničke dokumentacije, upgrade-ova softvera itd. Kao primer, prikazujemo naslovnu stranu SIEMENS-ovog odeljenja za automatizaciju (A&D – Automation and Drives ). Osim detaljnih i to dnevno aktuelizovanih podataka o celokupnom proizvodnom spektru, od posebnog značaja je tzv. Customer Support Service, gde se preko E-Mail-ova može dobiti pomoć pri izboru komponenti, projektovanju ili u slučaju kvara (postoji i drugi nivo podrške, tzv. Application Support), zatim možete pogledati odeljak sa tzv. FAQ (Frequently Asked Questions), pregled dokumentacije, predstavništava u svetu, koji su noviteti, pa čak i SIEMENS-ovo rešenje ScanTool2000 za trenutno aktuelan problem tzv. 2000. godina (kada, ako se ništa ne preduzme, može da dođe do zbrke u formatima podataka, zbog nedefinisanog polja za godinu). Ono što SIEMENS i ovde izdvaja od drugih, to je traženje puteva da se Internet sa Client-Server konceptom i TCP/IP prenosom uključi u upravljačke sisteme. Već postoji Web server InCom7 na platformi SIMATIC M7 sistema, kao i prvi komunikacioni procesor sa Web-Server karakteristikama CP443-1IT. Kao zanimljivost navodimo da u Karlsruhe-u u Nemačkoj instaliran jedan demo SIMATIC S7-300 koji pali i gasi par sijalica. Vi se možete preko Interneta (www.khe.scn.de) priključiti na taj SIMATIC, posmatrati sam kontroler i sijalice na svom ekranu, i zatim ih paliti i gasiti, zaustaviti i ponovo pustiti procesor u rad itd. Tehnički problemi (otvorenost mreže, tj. teškoće da se podaci zaštite, mogućnost prekida komunikacije isl.) sigurno predstavljaju prepreku, ali ipak se može očekivati da će Internet naći svoje mesto i u automatizaciji. SIEMENS je nedavno potpisao ugovor sa organizacijom Internet Security Systems Inc. (ISS) iz Brisela, o korišćenu specijalno razvijenog paketa SAFEsuite za siguran prenos podataka, a i sam je razvio nekoliko sigurnosnih mehanizama. Dalje povećanje pouzdanosti ali i mogućnosti očekuje se od ISDN tehnologije digitalnog prenosa podataka, koja je već i kod nas dostupna, a pominju se i mobilni telefoni, pejdžeri... Tehnička poboljšanja hardvera Kao i uvek, radi se i na hardverskim i funkcionalnim poboljšanjima opreme, počev od spoljneg dizajna pa do najsitnijih komponenti. Kao primer uzmimo SIEMENS-ovu gamu najnovijih industrijskih PLC-ova SIMATIC S7. Svaki ozbiljniji proizvođač pravi sve module sa postupnim povećanjem performansi (npr. kod PLC-a: memorija, broj U/I koji se mogu priključiti, brzina obrade instrukcija itd.), tako da projektant uvek može da izabere minimalno potrebne komponente, i to od PLC-a sa po integrisanih desetak U/I, preko kontrolera srednje klase koji uz to imaju i integrisan operacioni (tekstualni ili grafički) panel, do multipro-cesorskih kontrolera koji podržavaju desetine hiljada U/I. Pogledajmo kako to izgleda samo kod SIEMENS-ove familije SIMATIC S7-300 kontrolera.hardvera je po pravilu na svim novim sistemima moguća softverski (geografsko adresiranje-nema više kratkospojnika). Kartice se stavljaju u bilo koji slot, uz automatsko prepoznavanje od strane procesora (naravno da postoji i mogućnost naknadnog ručnog konfigurisanja, davanja prioriteta itd.). Izbacuju se standardni skupi rack-ovi, i ide se na šinu ili samo back-plane, radi lakše i brže zamene kartica. Koristi se novi tip NVRAM memorija za baferisanje podataka (npr. flagova, vremena tajmera, brojača itd.) bez baterije. Radi se i na povećanju pouzdanosti industrijskih kontrolera (koriste se inteligentne kartice sa samodijagnostikom i dojavom kvara, zatim regulacione kartice koje rade i u slučaju da se CPU “zaglavi”), kontroleri rade bez ventilatora, kartice su mehanički oklopljene sa svih strana, postoje serije u proširenom tempe-raturnom opsegu (-25C do 60C) itd. Redundantni sistemi Dalje se usavršavaju redundantni (visoko pouzdani sistemi), npr. SIMATIC serija H, kao i sistemi otporni na greške, SIMATIC serija F. U oba slučaja radi se o dva procesora koji se međusobno proveravaju nakon svakog programskog ciklusa. Kod verzije H (High Available, Fault Tolerant ) cilj je da u slučaju greške sistem nastavi normalno da radi – naravno uz identifikaciju da je u jednom procesoru došlo do greške, a u verziji F (Failsafe) cilj je da se greška identifikuje i odmah sprovede sigurnosna procedura za bezbedno zaustavljanje procesa. Kod verzije H postoji nekoliko nivoa redundantnosti, najpre da samo jedan procesor pristupa U/I karticama, zatim da oba pristupaju zajedničkim U/I karticama, i najzad da oba preko svojih U/I kartica pristupaju senzorima i aktuatorima (kompletna redundansa). Takođe postoji i kombinovana metoda. Treba istaći da se redundantnost PLC-a dokazuje odgovarajućim sertifikatima nadležnih intitucija, i da je treba razlikovati od raznih softverskih rešenja. Softverska se rešenja mogu primeniti kod relativno sporih i manje zahtevnih procesa (pomenimo npr. da je kod SIMATIC S7 softverskog rešenja potrebno i do 5 ciklusa da se izvrši prebacivanje na stand-by sistem, što znači da se tu ne može garantovati tzv. bump-free prebacivanje), zatim, kod softverskih rešenja je funkcionalnost zavisna od ljudskog faktora, tj. od programera itd. Još je interesantno napomenuti, da je SIMATIC S5-95F II dobio najnoviji certifikat, po kome zadovoljava najnovije postavljene kriterijume sigurnosti standarda EN 60204-1, po kome u Zapadnoj Evropi od početka ove godine sme da se koristi i za funkcije kakve su nužno stop, protivpožarna vrata i svetlo isl. koje su do sada isključivo morale da budu izvedene elektromehanički, sa fiksnim ožičenjem. Kao ilustraciju vrhunski sigurnog sistema, dajemo skicu SIMATIC S5-95F izvedenog dodatno u redundantnoj verziji na početku sledeće strane. Procesna dijagnostika Prilikom kalkulacija za kupovinu nove opreme, ne štedi se samo na kupovini jeftinih uređaja i što bržem puštanju u rad (nažalost kod nas često bez projekta i dokumentacije izvedenog stanja), već treba misliti i na troškove tokom eksploatacije, a pogotovu na troškove zastoja postrojenja, koji su skoro uvek neželjeni finansijski rizik. Procesna dijagnostika mora se ugraditi u sve faze inženjeringa, od projektovanja do eksploatacije. Projektantu mora da bude ponuđena mogućnost da instruktuira opremu kako da nadgleda kritične procesne operacije, konfiguracija se mora uklopiti u programsko okruženje sa kojim je projektant familijaran, i najzad, prikaz na HMI (Human-Mashine- Interface) uređajima ne treba da zahteva dodatni napor u programira-nju. SIEMENS nudi pre svega softver S7-DIAG, konzistentan sa STEP7 i standardnim lader ili statement list editorima. Softverski paket ProAgent je nadgradnja koja omogućava efikasno i brzo tumačenje podataka na operatorskim panelima, generisanih sa S7-DIAG. Prenos u konfiguracioni softver operacionih panela (ProTool) vrši se popularnim drag&drop metodom. Na taj način osoblje iz održavanja u slučaju greške automatski dobija informaciju o grešci (tzv. first-up signal sensing), a zatim, po zahtevu, mogu se dobiti dodatne informacije i preporuke (za neke od njih je ranije bilo neophodno priključivanje dodatne - skupe opreme za akviziciju, npr. za prikaz trenda neke veličine u trenutku otkaza). Dodatni komfor, sigurnost i kasnije lakše puštanje u rad, već u fazi projektovanja nudi i softverski paket S7-PLCSIM, za funkcionalno testiranje isprojektovane logike. Aplikativni program se ubacuje u virtuelni S7 procesor, i vrši se simulacija, bilo u single-cycle modu, ili kontinualno, uz izmenu internih parametara, stanja U/I itd. Nekada se o ovome ipak samo maštalo među programerima industrijskih kontrolera. Veoma koristan može da bude i TeleServis opcioni paket, koji omogućava daljinsku kontrolu preko telefonske linije i standardnih modema. Ovo je posebno interesantno za kupce koji nemaju osoblje za održavanje, ili su dobili kontroler kao black-box uz neku mašinu. TeleServis-om može proizvođač mašine da izvrši npr. dijagnostiku, resetovanje kontrolera, punjenje programa itd. Najzad, lokalno održavanje je olakšano time što procesori poseduju vizuelnu indikaciju greške, bafer grešaka koji se ne briše i može se iščitati pomoću uređaja za programiranje, zamena U/I modula je moguća “pod naponom”, tj. bez zaustavljanja procesora, sve kartice se rade sa lako zamenljivim konektorima, U/I kartice imaju prikaz stanja pojedinih U/I itd. PC kao upravljački sistem Sve češće se postavlja pitanje da li se umesto PLC-a (i pripadajućeg HMI uređaja) može i treba koristiti personalni računar. Do sada su za upra-vljačke zadatke po pravilu korišćeni PLC-ovi a za vizuelizaciju i obradu receptura i proizvodnih podataka PC-ovi. Gledište je, pre svega kupaca, da visoke performanse savremenih PC-ova omogućavaju integraciju PLC funkcionalnosti, čime bi svi zadaci u domenu automatizacije – upravljanje, vizuelizacija, obrada podataka i komunikacija - mogli da se reše na jednoj hardverskoj platformi, uz značajnu redukciju troškova i povećanje produktivnosti. Činjenica je da PLC-ovi i dalje u industrijskom okruženju imaju niz bitnih prednosti, a to su robustnost, uočljiva na prvi pogled, zatim memorisanje podataka na mediju bez pokretnih delova (npr. Flash memorije), modul za napajanje je tako dizajniran da se CPU podaci gube uslučaju nestanka napona, precizno je definisano ponašanje pri vrućem i hladnom restartu, integrisane su dijagnostičke funkcije na nivou procesora idr. S druge strane, PC tehnologija nudi svoje prednosti: obrada analognih podataka, tj. floating-point aritmetika, inherentni mehanizmi za razmenu podataka sa standardnim office aplikacijama (npr. Excell-om, radi nekih statističkih obrada, ili povezivanje sa managment nivoom preko biro-ethernet mreže), i uopšte otvorenost i komfor, bazirane na user-friendly popularnim operativnim sistemima i pratećem softveru koji je već postao standard u svetu (Windows, MSOffice itd.). Suština je u sledećem: da bi se rešili upravljački zadaci u industriji, potreban je operativni sistem koji zadovoljava real-time zahteve. To ovde znači da svi programi za obradu pristižućih podataka moraju stalno da budu na raspolaganju, tako da rezultati budu raspoloživi unutar unapred zadatog vremena. Pritom se razlikuju tzv. hard i soft varijanta. U prvom slučaju sistem mora na spoljne događaje u 100% slučajeva da reaguje u zadatom vremenu, a u drugom slučaju se u poje-dinačnim slučajevima to vreme može i prekoračiti (npr. kod sporih i jednostavnih regulacija temperature). PLC-ovi su od samog početka svog razvoja bili dizajnirani za industrijske primene, u međuvremenu su prošle godine daljeg razvoja i optimizacija, i real-time operativni sistemi koji garantuju gore pomenuto determinističko ponašanje su sastavni deo takvih sistema. Nasuprot tome, PC-ovi su originalno dizajnirani za biro aplikacije, optimizovani za obradu podataka i grafički prikaz. Standardni PC stoga mora hardverski da bude nadograđen za primenu u industriji, a u standardnom softveru se moraju praviti značajne modifikacije. Trenutno u svetu nema standarda za to. Cena i komplikovanost navedenih modifikacija, poništavaju ranije navedene prednosti PC-ova. U svetu nije masovno zaživelo ni jedno od mnogih rešenja izvedenih proteklih godina sa željom da se bude prvi, i da se stekne primat u ovoj oblasti. Definitivno se može reći da za sada PLC-ovi ostaju prvi izbor kod svih (vremenski) kritičnih upravljačkih zadataka, zadataka sa velikim zahtevima u pogledu sigurnosti, a takođe i kod manjih sistema, kod kojih je PC jednostavno predimenzionisano rešenje. Ako je međutim, pored čisto upravljačkih zadataka, potrebno obavljati i druge stvari, npr. obrade podataka, umrežavanje i vizuelizaciju, može u obzir da dođe i sistem baziran na PC platformi (PC-based Control ), posebno tamo gde je već na raspolaganju PC (po mogućstvu u industrijskoj izvedbi), i raspoloživi softver može i zna da se koristi. SIEMENS se naravno trudi da i u ovoj oblasti bude u vrhu – naš odgovor u ovom trenutku na novi izazov zove se WinAC (Windows Automation Center). Za razliku od rešenja koje nude drugi proizvođači, gde se moraju kombinovati razne hardverske i softverske komponente, WinAC je integrisano rešenje iz jedne kuće. Postoje dve bazne varijante. Prva je tzv. SoftPLC, čisto softversko rešenje (koje po performansama odgovara procesoru CPU315-2DP iz spektra SIMATIC S7-300, na bazi imate industrijskog PC RI45 PentiumII računar sa Windows NT operativnim sistemom, dok je programiranje, radi konzistentnosti, naravno pomoću STEP7 paketa). Pristup procesu je preko integrisanog PROFIBUS DP interfejsa i decentralnih periferija. Vreme odziva veoma zavisi od performansi PC-a i “podignutih” programa, pa je SoftPLC predstavnik ranije pomenutih soft sistema. Druga varijanta je tzv. SlotPLC, gde je u PC ugrađena i dodatna (dupla PCI) kartica, u stvari najjači procesor iz game SIMATIC S7-400, CPU 416-2DP. U ovom se slučaju se može definisati vreme odziva, jer upravljačke zadatke preuzima dodatna kartica, i upravljanje se odvija nezavisno od PC-a (čak se PC, tj. Windows NT može i resetovati). Program se može memorisati i na dodatnu memorijsku karticu, čime postaje nezavisan od hard diska, tu je i baterijsko baferovanje podataka itd. Pristup procesu je takođe preko PROFIBUS-DP interefejsa. U oba slučaja na raspolaganju su i dodatni paketi za vizuelizaciju (na bazi SIEMENS-ovog SCADA sistema za nadzor i vizuelizaciju procesa WINCC – Windows Control Center ), zatim za računanje i umrežavanje, a mogu se koristiti i razni već standardni OLE/OCX mehanizmi za uobičajene PC aplikacije. U planu je i paket sa tehnološkim funkcijama, na bazi iskustava koje je SIEMENS decenijama sticao kroz automatizaciju raznih tipova postrojenja. Sa PC-based Control ne treba mešati SIEMENS-ov M7 sistem (PC u PLC izvedbi), koji nudi pre svega real-time funkcionalnost i robustnost na nivou jednog PLC-a, uz pristup po back-plane-u svim U/I karticama iz SIMATIC spektra (i naravno nizu dodatnih specijalizovanih modula). M7 radi pod specijalnim RMOS operativnim sistemom (celo softversko sistemsko okruženje nosi naziv M7-SYS, ali je bez uobičajenog firmware-a inače ugrađenog u PLC-ove, tako da se može reći da ima otvorenu arhitekturu svojstvenu PC-u, a time i mogućnost “dizanja” kao task-ova drugih operativnih sistema i programiranje u C/C++ programskom jeziku. M7 je najmoćniji SIEMENS-ov upravljački sistem, u čiji će dalji razvoj SIEMENS intenzivno da ulaže u narednom periodu. Najzad, dozvolite da pomenemo i još jednu zanimljivost. Prilikom susreta početkom februara, Bill Gates, predsednik Microsoft-a, i direktor SIEMENS-a Dr.Heinrich von Pierer, potpisali su ugovor o zajedničkom radu na ugrađivanju real-time funkcionalnosti u Windows CE operativni sistem, sa ciljem da se konačno napravi operativni sistem koji će predstavljati svetski standard za PC-based Control. Time se SIEMENS – jedini svetski proizvođač koji može u automatizaciji da ponudi sve – od senzora i aktuatora do računarskih sistema za vođenje fabrika, još jednom dokazuje kao predvodnik u definisanju koncepcija savremenih upravljačkih sistema.
|
|
C o p y r i g h t 1998 mikroElektronika. All Right Reserved. Za sva pitanja obratite se redakciji |
